Karlo Veliki bio je najvažniji vladar ranog srednjeg veka. Godine 771. postao je kralj Franačke države, u čijem sastavu je bila i oblast koja će kasnije biti poznata kao Nizozemlje. Čitava njegova vladavina protekla je u borbi: protiv muslimanskih vladara na Iberijskom poluostrvu, protiv Langobarda na jugu i protiv Danaca i Saksonaca na severozapadu Evrope. Ta borba je bila uspešna jer je Karlu pošlo za rukom da toliko proširi Franačku državu, da je ona obuhvatala veći deo današnje Evrope. Na Božić 800. godine, papa ga je krunisao za cara Zapada.
Kako bi mogao da upravlja ogromnim carstvom, koristio je vazale ili vlasteline, koji su bili obavezni da mu uvek stoje na raspolaganju. Morali su da ga savetuju oko upravljanja državom i da ratuju za njega. U zamenu su dobijali zemljišni posed, tzv. feud, odnosno pravo da upravljaju određenom oblasti i da ubiraju prihode. Tu zemlju su često davali u zakup kmetovima. Ugovori su u početku prestajali da važe sa smrću vlastelina, međutim, tokom vremena vazali su svoje posede počeli da smartraju naslednim dobrom i time su postajali sve nezavisniji od svog gospodara.
Karlo je svuda u carstvu imao rezidencije. Putovao je od jedne do druge i na licu mesta sređivao poslove sa najvažnijim vlastelinima. Pretpostavlja se da je imao rezidenciju i u Nejmehenu, tzv. Valkhof. Tu se, između ostalog, bavio situacijom u frizijskoj biskupiji i pratio pohode svoje vojske protiv paganskih Saksonaca. Karlov prvi biograf, monah Ejnhard, smatra da je ovaj tridesettrogodišnji rat "najduži, najužasniji i za franački narod najnaporniji rat koji je Karlo ikad vodio".
Karlo je pridavao veliki značaj obrazovanju, kulturi i nauci. Iako je i sam jedva znao da se potpiše, bio je vešt u računanju i astronomiji, a govorio je i nekoliko jezika. Osnivao je škole gde su se mladi plemići obrazovali za državnu službu. Karlo je takođe uspostavio kontakte sa islamskim svetom, sa kalifom Bagdada, Harun Al-Rašidom, koji mu je poklonio slona.
Poslednje godine svog života, Karlo je proveo u svojoj rezidenciji u Akenu, gde je 814. godine i sahranjen. Njegova rezidencija je osnova današnje Katedrale nadbiskupije, gde se još uvek mogu videti njegov presto i bogato ukrašen kovčeg.
Još za Karlovog života, o njemu su kružile impresivne priče, koje su posle njegove smrti samo proširene i preuveličane. U njima je on bio svetac, jedan od najvećih vladara u istoriji.
