U noći između 31. januara i 1. februara 1953. godine, tokom jake oluje voda je probila brane u provincijama Zeland, Brabant i na Južnoholandskim ostrvima. Oko 1.800 ljudi je izgubilo život, dok je 72.000 stanovnika ostalo bez doma, a 200.000 hektara zemlje bilo je poplavljeno. Bila je to nacionana katastrofa. Čitava Holandija je prikupljala pomoć u odeći i novcu, evakuisani su srdačno primljeni, a pomoć je stizala i iz inostranstva.
Ova katastrofa mogla je da ima i većih posledica. Da su brane u Južnoj Holandiji popustile, verovatno bi se još 30.000 ljudi utopilo, a oko milion bi ostalo bez svojih domova. Naime, iza ovih brana, blizu reke Holandse Ejsel, nalazi se najniži deo Holandije. Voda bi tu na mnogim mestima verovatno dostigla bar sedam metara dubine.
Ubrzo nakon poplave počelo se sa sprovođenjem tzv. Delta plana kako bi se sprečilo da se takva katastrofa ikada ponovi. Planovi za ojačanje obale su postojali i pre nego što je došlo do poplave, ali usled rata i posleratne obnove i izgradnje, još se nije bilo počelo sa izvođenjem radova. Svi morski prolazi između ostrva zatvoreni su branama, a morski i rečni nasipi su ojačani. Postavljen je i poseban sistem za odbranu od poplava na reci Holandse Ejsel.
S vremenom je postalo očigledno da se ne smeju zatvoriti svi rukavci, jer bi na taj način jedinstveno prirodno okruženje bilo uništeno. Zato je na reci Ostersheldi postavljen sistem za odbranu od poplava sa otvorima koji se zatvaraju samo u slučaju opasnosti. Kako reka Vestershelda predstavlja vezu sa lukama Antverpen i Hent, tu nije mogao da se zatvori izlaz na more, već su samo morski nasipi dodatno ojačani.
Zahvaljujući ovom ogromnom projektu, jugozapadna Holandija je mnogo bolje zaštićena od poplava. Takođe, novim mostovima i branama, Zelandska ostrva su bolje povezana sa kopnom, što je pomoglo da se industrija i turizam u ovoj provinciji bolje razviju.
Poplava iz 1953. godine je jasno pokazala u kojoj meri je veliki deo Holandije podložan bujicama i poplavama. U međuvremenu je takođe postalo jasno da opasnost ne dolazi samo sa mora, već i od velikih reka. Klimatske promene su doprinele većoj količini padavina u Evropi, a time i povećanju nivoa vode u velikim rekama. Godine 1993. i 1995. situacija u Holandiji je bila kritična: neke od velikih reka su se skoro izlile, što je dalo povoda za nekoliko velikih projekata ojačavanja nasipa. Međutim, mnogi stručnjaci misle da samo izdizanje brana nije rešenje. Oni smatraju da reke moraju da dobiju više prostora, odnosno da više ne sme da se gradi u plavnim područjima kao i da se moraju odrediti oblasti za kontrolisano plavljenje. NJihova filozofija glasi : trebalo bi da naučimo da živimo sa vodom, a ne u borbi sa njom.
