U drugoj polovini osamnaestog veka, Zlatnom dobu Republike sedam ujedinjenih nizozemskih provincija izgleda da je za svagda došao kraj. Engleska je preuzela primat u trgovini od Republike. Iako se finansijski sektor razvijao, to nije bilo dovoljno da se reši problem velike nezaposlenosti. Ni u međunarodnoj politici, Republika više nije imala značajnu ulogu. To je postalo sasvim jasno tokom Četvrtog anglo-holandskog pomorskog rata (1780-1784), kada se ispostavilo da Republika više nije bila dorasla Engleskoj.
Tokom ove krize istakla se nova politička grupa, građani, koji do tada gotovo da nisu imali pravo glasa u unutrašnjoj politici i lokalnoj samoupravi. Ovi građani smatrali su da je namesnik, Vilem V, neka vrsta diktatora, a da su pojedini regenti njegove marionete. Mislili su da je on odgovoran za krizu u kojoj se zemlja našla. Ovi kritički nastrojeni građani su sebe nazivali "patriotama". Neki regenti stali su na njihovu stranu.
Dana 26. septembra 1781. godine pojavio se ilegalni, anonimni, patriotski pamflet pod nazivom Narodu Holandije. Ovaj pamflet je izazvao žestoku političku debatu. Oformile su se dve grupe: na jednoj strani pristalice Vilema V, a na drugoj patriote. Obe strane su obilato koristile politički pamflet. Lavina časopisa, kao što je uticajni Krajer, letaka i karikatura preplavila je zemlju. U njima se analizirala situacija u kojoj se Republika nalazila, kao i uzroci koji su je doveli do propasti, a iznošena su i rešenja. Postepeno su novi predmeti ulazili u diskusiju. Tako je nacionalno osećanje ponosa na svoju zemlju sve više počelo da dobija na značaju. Ljudi se više nisu osećali samo kao stanovnici određenog grada ili kraja, već i kao građani svoje domovine, koja bi, po patriotama, trebalo da postane politički entitet. Spornu tačku činilo je pitanje predstavljanja građana u politici.
Kako bi preuzeli vlast, patriotski orijentisani građani su se organizovali u "dobrovoljačke jedinice" (vrijkorpsen), neku vrstu udruženja naoružanih građana. Namesnik Vilem V više se nije osećao bezbedno u patriotski nastrojenom Hagu, pa se povukao u Nejmehen gde je ostao sve dok pruski kralj nije poslao svoje trupe 1787. godine, kako bi ponovo uspostavio red. Ovo je učinio na zahtev svoje sestre Vilhelmine, namesnikove supruge. Dobrovoljačke jedinice nisu bile dorasle dobro obučenim pruskim vojnicima. Ipak, Republici je došao kraj osam godina kasnije (1795), kada su francuski revolucionari pritekli u pomoć patriotama (pokretu otpora), kako bi srušili stari režim.
