Kristijan Hajgens rođen je 1629. godine, kao drugi sin Konstantina Hajgensa, pesnika i sekretara dvojice Oranskih prinčeva. Budući da je Konstantin Hajgens želeo da njegovi sinovi budu diplomate, prvo ih je poslao u Lejden, a potom i u Bredu, kako bi izučavali pravo i vojne nauke. Međutim, Kristijana su više zanimale matematika, fizika i astronomija. Još kao dete odbijao je da piše stihove na latinskom i radije bi se zabavljao praveći vetrenjače i druge naprave i posmatrao krugove koji se stvaraju kada se u vodu baci štap.
Još kao mladić, Kristijan se dopisivao sa cenjenim naučnicima o raznim naučnim problemima. Francuski filozof, fizičar i matematičar Mersen je 1647. godine pisao Kristijanovom ocu: "Ako ovako nastavi, nadmašiće i Arhimeda." Kristijana je otac, od tada, nazivao "moj Arhimed".
Hajgens je često boravio u Engleskoj i Francuskoj, gde je 1655. godine doktorirao, a naredne godine postao i prvi direktor francuske Kraljevske akademije nauka. Ova titula pokazuje koliki se značaj u inostranstvu pridavao Hajgensovom delu i idejama. Od 1681. godine, pa sve do smrti, živeo je na dve adrese: u Vorburgu, u letnjikovcu Hofvejk, koji je sagradio njegov otac, i na centralnom haškom trgu Plejn.
Kristijan se divio Dekartu, ocu moderne filozofije, čija misao nije počivala na tradicionalnim dogmama i teorijama, več je nastojao da sam eksperimentiše, posmatra i formuliše zakonitosti. Upravo to je činio i Hajgens: konstantno posmatranje, eksperimentisanje i proveravanje. Ovakav novi način bavljenja naukom poznat je kao Naučna revolucija.
Svoj doprinos, Kristijan je dao na raznim naučnim poljima: na polju matematike, pisao je između ostalog o kvadraturi kruga; na polju fizike proučavao je pad, kao i kretanje klatna, a kao rezultat toga nastao je sat sa klatnom - njegov najpoznatiji izum iz 1656. godine. Takođe se fokusirao na izradu i usavršavanje pomorskih hronometara, koji bi na otvorenom moru što preciznije pokazivali vreme i koji se, pritom, ne bi kočilii. Tačno vreme bilo je od velikog značaja za određivanje pozicije na pučini.
Sa svojim godinu dana starijim bratom, sa kojim je imao blizak odnos i redovnu prepisku, radio je na brušenju sočiva za miskroskope i teleskope. Uz pomoć jednog takvog teleskopa, otkrio je prsten oko Saturna, a neposredno pre toga, otkrio je i Titan, prvi zapaženi prirodni satelit ove planete. Naučnici su ranije ovu neobičnu pojavu oko Saturna opisivali kao "uši" oko ovog nebeskog tela. Kristijan je otkrio kako stvari zapravo stoje i objavio je svoje otkriće mnogim cenjenim evropskim astronomima. O Saturnovom prstenu i o Titanu, zapisao je sledeće: "Oni ostaju kao znakovi moje genijalnosti, a o kojoj će nakon moje smrti, svedočiti imena koja sam ispisao na nebu."
